Da li i dalje nema frakcionih akcija? Koji etf-ovi se mogu kupiti? Ako je cena snp500 4k$ a nema frakcionih da li to znači da je monimalan iznos za kupovinu snp500 4k? Da li ima akumulacionih fondova i koje preporučujete?

Pozdrav svima,

Nov sam ovde, i generalno nov u ulaganju, te bih polakao hteo da počnem sa ulaganjima, konkretno preko IBKR-a,

Sam proces kupovine mi je jasan, te naravno da se porez plaća prilikom povlačenja novca sa IBKR-a.

Ono što me zanima, da li ima još nekih zakonskih obaveza? Koliko sam pročitao po threadovima ovde, nije potrebno prijavljivanje (državi) nigde sama uplata, odnosno kupovina etf-ove preko stranog brokera? U glavnom, da li postoje još neke obaveze, osim samog poreze prilikom povlačenja novca?

Da li se neko bavi uzgojem lesnika mozda i kolika je investicija potrebna (vec posedujem njive)? Link od podkasta u kome diskutuju: https://youtube.com/shorts/X-VdxOgAZlk?si=MSqXK75eaB1gTTLT

Uplaćujem životno osiguranje već par godina. U trenutku kada sam počeo sa uplaćivanjem kamate na oročenu štednju su bile smešno male, pa je ovo delovao kao najjednostavniji način štednje.

Agentica mi je tad prodala priču da godišnja dobit ide oko 2% uglavnom, možda i više. Fast-forward par godina kasnije dobit je bila redom 0.1, 0.2, 0.24, 0.34, 0.4%. Celokupna svota nakupljena za to vreme je bukvalno u iznosu nekog dodatnog zdravstvenog osiguranja koje plaćam uz polisu na godišnjem nivou.

Ima li nekom predlog šta raditi sa ovim novcem? Nastaviti sa uplatama do kraja polise (~6 godina) ili podići uplaćeni novac uz penal koji je verovatno u vrednosti jednogodišnje rate?

Varijanta koja meni pada na pamet je da podignem taj novac i uplatim u stambeni kredit. Ušteda na rati kredita bi za 2 ipo godine opravdala izgubljen novac od penala.

Ako ima nekih dodatnih začkoljica rad sam da čujem, pre nego što kontaktiram agenta. P.S. igrom slučaja kod ove osiguravajuće kuće imam brdo drugih osiguranja, zdravstveno za celu porodicu, osiguranje kredita...

Pozdrav svima! Pošto se bliži kraj godine, razmišljam o korišćenju alternativnog investicionog fonda za umanjenje godišnjeg poreza na dohodak, ali nisam siguran koliko to ima smisla u trenutnim okolnostima. Pročitao sam oba posta (tj. YouTube videa) od u/Djordje_OOO:

• "Kako iskoristiti alternativni investicioni fond za smanjenje poreza"
• "Kraj za alternativni fond nova pravila za poreske olaksice"

ali izgleda da su najavljene izmene zakona koje zahtevaju da investicija stoji u fondu minimum 3 godine.

Zanima me da li je neko od vas već pokušavao ovu "šemu" za smanjenje poreza? Kakva su vaša iskustva? Takođe, ako neko ima informacije iz prve ruke o izmenama zakona i njihovoj primeni, voleo bih da čujem mišljenja.

Možda bi i u/Djordje_OOO mogao da podeli svoje mišljenje, kao i iskusnije knjigovođe ovde? Ako zakon stupi na snagu, da li uopšte ima smisla upuštati se u ovo?

Svaka povratna informacija bi mi mnogo značila. 😊 Hvala unapred!

Imam dinarski tekući račun u Erste banci, gledao sam po netu, citao payoneer materijal i prozboroio sa nekoliko inteligencija (GPT, Gemini...), sve navodi na to da se pare sa USD racuna mogu povuci na RSD racun kod nas jer Payoneer navodno izvrsi prvo konverziju u RSD pa onda salje. Ja od svog racuna napravio IBAN i poslao swift kod i povukao pare. Medjutim to nikada nije stiglo, banka kaze da ne vidi nista a Payoneer da je u mojoj banci, ko je ovde lud i sta raditi ako neko zna? PS: molim da mi ne kazete da je banka smece to znam, ali je situacija trenutno takva.

Da li se bavite ili ste se nekada bavili poslovima iznajmljivanja i kakva su vam iskustva? Ovde ne mislim na nekretnine već na razne vrste opreme, uredjaja, nameštaja i slično.

Sve prethodne diskusije

možete da nađete ovde

Imam 4000€ budžet. Auto mi treba samo za relaciju kuća-pos'o-kuća, što je 40km dnevno i skoro sve je vangradska vožnja.

Najbitnije mi je da malo troši, da je pouzdan i jeftin za održavanje.

Da li je ovde najbolja opcija da tražim ~2010 Fiat Punto (ili Zastava 10) 1.2 8v, od prvog vlasnika koji ga je kupio novog u Srbiji?

inb4 znam da je službeni auto sa najmanjim troškovima

Pozdrav ljudi!

Imam pravno lice (DOO) i novog klijenta koji koristi deel za uplate. Video sam da deel ima razlicite opcije za podizanje novca od kojih su meni igraju ulogu wire transfer (novac na racun) i deel kartica. U nedoumici sam dal je moguce da deo novca prebacujem na racun a deo na karticu sa koje su da placam online ili u inostranstvu. Tada bih fakturisao (ka deel-u) samo deo koji bi isao na racun. Da li neko ima iskustva sa ovim i da li sam u nekom prekrsaju ako deo novca ide na deel karticu?

Mislim iskljucivo na proverene prodavce... kako im se isplagi, na pamet mi pada da koriste mozda paypal ili crypto prodavnice pa im se isplati da legalno "operu" i ubace pare na domaci racun...

Pozdrav, imam devizni racun u Raiffeisen banci i za njega vezanu visa virtuon karticu, generalno mi je ideja bila s tim racunom i karticom da tamo prebacim pare kada zelim nesto na internetu da kupim, da ne kompromitujem karticu koja je vezana za glavni racun i da izbegnem implicitne konverzije.

Uglavnom da skratim, nadjem ja artikal koji kosta 129 USD, kupim tacno toliko dolara na njihovoj menjacnici kroz aplikaciju(po solidno nepovoljnom kursu), odbijena transakcija, okej kupim jos 15 dolara misleci da im treba ipak neki luft za provizije itd, prodje transakcija, dodje sms i push notifikacija kako je izvrsena kupovina od 129 USD, medjutim ja pogledam na aplikaciji ono 138.38 USD rezervisano, kada se transakcija proknjizila desila se jos jedna transakcija od 1.38 USD (pretpostavljam nekakva provizija), znaci u zbiru 138.38 + 1.38 = 139.76 umesto 129. Kada odem na detalje transakcije pise mi:

Iznos u originalnoj valuti: 129 USD

Iznos: 138.38 USD

Nazovem njihov kontakt centar i operater se izuzetno zbuni i da mi neki nejasan odgovor cisto da me skine s kurca kako se to desava nekakva konverzija iz dolara u evre pa nazad u dolare (wtf?) i uglavnom nisam bio raspolozen da se natezem zbog 10ak dolara ali uglavnom poenta ovog posta je kako ubuduce da prodjem sto manje opljackan jer ovo kako sam se ja nadao da ce biti najmanje je prilicno lose proslo, posto sam prvo kupio dolare po losem kursu, pa se banka ugradila jos skoro 10%.

Pozdrav

Trenutno koristim NLB brokera ali koliko vidim ERSTE je jeftiniji(Nesto manje provizije sa jasnim smanjenjem provizije u zavisnosti od ulozenog novca, nema godisnje naplate za drzanje Portfilia), takodje cujem da konacno imaju App, da li ih neko koristi kakva su iskustva, kakav je App?

NLB-ov je jako jako prost, mogu samo da vidim koliko akcija imam i to je to.

I jedno pocetnicko pitanje, da li postoji neka prepreka za ulaganje u ETF-ove preko domacih brokera(U ovom slucaju ERSTE-a) ili je sve regularno

Malo noob pitanje, ali uvek su me učili da je pametno držati platu i novac za trošenje na odvojenim računima. Čak nam je to govorio i profesor na fakultetu koji se bavi informacionim sistemima. Koliko ova praksa ima smisla danas? Pitam i za sebe konkretno jer sam do sad koristio jedan račun za online gluposti, a otkad sam se zaposlio koristim isti za platu. Kapiram da ako se krećeš kroz krštene sajtove da neće doći do zloupotrebe, a opet vidim da su ljudi prevareni preko temua. Da li je to zbog ljudskog nemara ili stvarno određeni sajtovi puste podatke kartica i koliko se to često dešava?

Poceo sam da ulazem pre par meseci. Stavio sam 4k u VWCE. Sada bih uplatio jos jednu sumu na IBKR i razmisljam da li kupiti SPYL (znam za preklapanje, ali razmisljam da li je pametnije tu se malo izmestiti), ili neki tehnoloski ETF vezan za AI. U sta biste pored VWCE ulagali i zasto?

Pozdrav,

Nov sam u investiranju, tj za sada se samo edukujem.Gledao sam na netu dostaljudi hvale etf sa oznakom SCHD, i koliko sam video taj etf je samo za US rezidente, ili gresim?

Interesuje me da li postoji neki etf koji ima Irski domicil ekvivalentan ovom?

Pozdrav i hvala.

Naftna industrija Srbije (NIS) u petak, 29. novembra, počinje sa upisom korporativnih obveznica, a ovaj postupak trajaće dve sedmice, zaključno sa 13. decembrom.

Kompanija planira emisiju nominalno vrednu 5,86 milijardi dinara, a ročnost emisije je pet godina. Obveznice se izdaju sa fiksnom kamatnom stopom od 6,50 odsto i kvartalnom isplatom kupona.

Obveznice imaju valutnu klauzulu, a svaki investitor mora minimalno upisati obveznice nominalne vrednosti 11,75 miliona dinara (oko 100 hiljada evra).

Opšte informacije na sajtu NIS-a

Cao, dobila sam freelence posao, i ceo proces je obavljen preko rippling aplikacije. Nije mi jasno da li je to sve preko njih legalno i sta se desava sa tim oporezivanjem? Nisam stručna i ne razumem se, zato je pitanje nedefinisano. Hvala

Pozdrav svima,

U narednom periodu postoji sansa da pocnem da radim za inostranog klijenta. Najvise bi mi naravno odgovaralo da otvorim preduzetnicko (ne pausalac vec knjigas, isao bih preko LZP-a) pravno lice medjutim kao i svi se malo pribojavam testa samostalnosti jer bih imao samo jednog klijenta. Klijent je u potpunosti saglasan da napravimo ugovor da pokriva da ne padnem vise od 5 tacaka testa.

Moje pitanje je sledece - da li postoji sansa da ja nekako iniciram poreskog inspektora da mi dodje u inspekciju posle 2-3 meseca rada i da proveri da li prolazim test ili ne. Cisto radi zelje da spavam mirno umesto da gledam u pasulj da li ce i kada doci.

Video sam od odredjenih clanova iz ovog subredita da je sasvim moguce da se bude preduzetnik za jednog stranog klijenta i da je to cesta praksa i da su neki ljudi iz te A3 grupe prosli test i inspekciju.

Znam da mi je za potpuno miran san najbolje da otvorim DOO ali bih ipak hteo da probam ovako pa ako ne prodjem test mogu da platim penale za tih 2 meseca i predjem na DOO.

Hvala najlepse svima na odgovorima i prijatan vikend zelim!

Pozdrav svima, molio bih za pomoć, ako bi neko od knjigovođa bio ljubazan, ili ko već zna.

Dakle, zanima me primena pravila o umanjenju osnovice za paušalce, tj. pre svega kriterijuma vremena koje je proteklo od registracije.

Uredbom je predviđeno da za preduzetnika: (1) koji je u godini za koju se utvrđuje poreska osnovica registrovan kod nadležne organizacije za obavljanje delatnosti, za kalendarsku godinu u kojoj je registrovan - polazna osnovica množi sa koeficijentom 0,5.

Da li ovo znači da je pametno sačekati januar za registraciju da bi osnovica bila manja za 50%, a samim tim i paušalni porez?

Da li se očekuje promena ove uredbe za 2025. godinu, pošto koliko vidim, u novembru svake godine se menja? Možda je već i usvojena u ovom paketu finansijskih propisa?

Takođe, mesto registrovanog sedišta je samo od značaja za delatnosti koje su navedene u uredbi (čl. 5 st. 1 tačka 1)), dok za ostale delatnosti ne igra ulogu?

Hvala unapred

Cao svima. Imam doo bez zaposlenih, i tu kao direktor placam poreze i doprinose svaki mesec nekih 9500 dinara. Zaposlen sam u drugoj firmi. Da li ova suma meni znaci sutra u penziji, hoce li mi penzija biti veca zbog tih doprinosa? Zanima me fenomenoloski, znam da je jako sitno, vec me svrbi kad vec placam 🤣

Podneo sam cek na unovcavanje sredinom Septembra u Intezi i rekli su mi da treba do 45 dana da bi se cek unovcio. Kako je taj rok davno istekao zvao sam ih i rekli su mi da je poslat na proveru ali jos uvek nisu dobili pokrice od Ino banke i da ne mogu da preciziraju kada ce tacno dobiti. U pitanju je povrat poreza iz SAD.
Da li mogu nesto preuzeti ili su mi ruke vezane?

Prvi put primam uplatu kao paušalac iz inostranstva u devizama, pa molim za malu pomoć da ne bi napravio neku glupost.

Traže mi da popunim ovaj formular kako bi uplata legla na račun.

https://ibb.co/jZd329Z

Poslaću im fakturu, šifra osnove "305" i faktura nisu problem, jedino me buni ovo polje "bruto iznos potraživanja" i potom "neto iznos u valuti naplate".

Oni meni plaćaju za uslugu koja je koštala 105 evra i toliko su i uplatili.

Da li onda u oba polja stavljam 105 evra?

Takođe, čini mi se da sam negde pročitao da se fakturiše isključivo u dinarima iako su uplate u devizama, mada su oni meni već uplatili tih 105 evra i bez fakture, da li onda samo banci da prosledim fakturu gde je 105 evra konvertovano u dinare po srednjem kursu, kao što bi pisao i u KPO knjigu?

Pozdrav svima!

Imam jedno pitanje u vezi sa dizanjem stambenog kredita, pri čemu je firma u kojoj radim bila u blokadi 15 dana u septembru. Firma inače dobro posluje, promet joj je preko 150 000$ mesečno i postoji već 6-7 godina bez ijednog takvog ekscesa pre. Koleginice koje su pre radile u bankama mi kažu da postoji neki period, godina-dve, zavisi od banke, tokom kog ne možeš da dižeš kredit zbog te blokade. Je l znate kakve su politike banaka u tom slučau i da li je neko imao sličan problem?

Hvala

Прошлог петка је курс долара скочио у току дана за цео динар, што се не догађа тако често и вредност му је била највиша у последње 2 године (од када је пала са врха на коме је била октобра 2022). Мислим да сам писао раније, али Интеза даје око 0,6 мање од средњег курса НБС, само у току радног времена, ван радног времена је баш лош курс. Банке крију информације о курсу, зато смо толико пута и имали питања о томе, али од искустава са нета и зивкања банака сам видео да је ово што даје Интеза чак и најбоље.

Али, најбоље је кад долар држи неку вредност. Ако се она мења значајно у току дана, Интеза игра прљаво. Уколико дође до пада у току дана, увек ће смањити курс који нуде. Уколико дође до раста, никад неће повећати. Ситуација прошлог петка је била да је средњи курс био око 111,6-111,7 ујутру, па је банка нудила 111,0 унутар мобилне апликације. Онда је курс око поподнева скочио на 112,4-112-5 и држао се тако негде и у суботу чак. Али, банка на ово није хтела да одговори, него је нудила 111,0 и даље. То увек раде, и када су скокови мање драстични. Бољи курс се може тражити мејлом за износе веће од 10.000$, али они увек нуде само 0,1 више од тога што нуде за мање износе. Овај пут, нудили су 111,05 када је средњи био 112,4-112,5. Значи, чак ни тих 0,1 али то је можда зато што сам им писао да су стока.

Онда сам позвао АИК банку да питам колико нуде и они су помислили да имам рачун код њих, па ми рекли информацију, иначе крију то све банке. За износ преко 10.000$ су понудили 111,7.

Ето примера из праксе, али нисам клијент АИК банке, па не знам како иде размена, да ли преко апликације или се шаљу мејлови, да ли се има увид у курс или мораш да питаш, чекаш одговор, итд. Тако да, ако има неког ко послује у доларима у овој банци, и значи му курс долара па прати понашање банке, нека каже какво је стање. Наравно, може и било која друга банка, али не типичне штуре и рекла-казала интернет информације, него прецизно као ја.

Dobar dan, imam ideju da napravim jedan zanimljivi alat pa me zanima da li postoji negde u elektronskom formatu (computer readable) npr tabela informacija o deonicama za 500 najvecih kompanija po svetu generalno i po sektorima? Npr za svaki dan u prethodnih 5 godina mi treba informacija koliko je vredela deonica na pocetku dana, a koliko na kraju dana, ne bih da pisem skrejpere, verovatno vec postoji negde takva baza.

Hvala