И да ли је Историја Срба Владимира Ћоровића поуздана књига?

Otac Jelisej -O zivotu, veri i ljubavi - BORBA Podcast

U četvrtoj epizodi podkasta Borba, ugostila sam Oca Jeliseja, duhovno oplemenjenog čoveka, igumana manastira Nimnik, koji je govorio o samoj istoriji manastira, trenutku kada je poželeo da se zamonaši i zbog čega, o postu i njegovom pravom značenju, o tome koliko je praštanje važno za dušu, o značaju porodice i zajednice čemu svedoči i Biblija. Takođe je dao mnoge mudre savete o prevazilaženju lošeg perioda, gubitaka, važnosti molitve i zahvalnosti Bogu, pravilima ponašanja u manastiru i crkvi ali pre svega ljubavi kao najjačem dokazu vere u današnjem svetu.

https://youtu.be/VmpHCUo5zqE?si=qv9iaGXmQ9PWRSWj

Autobiografija Mihajla Pupina je jedna Veoma zanimljiva knjiga o životu u 19 i 20 veku.

Pupin je imao veoma težak put ka uspehu. Od pašnjaka u vojnoj krajini, pritisaka da ga pomađare u obrazovnom sistemu, nemirnog Atlantika, preko teških poslova u poljoprivredi i industriji Amerike do mesta profesora osnivača naučnih instituta i izumitelja.

Pupin daje opise gradova i ljudi Austrougarske, Amerike, Švajcarske, Nemačke, Srbije u tom periodu. Opisuje izuzetno veliku razliku u ophođenju Nemaca u Austrougarskoj prema njemu u odnosu na ponašanje ljudi prema Pupinu *greenhornu* u Americi.

Opisuje sličnosti ideja iza deklaracije nezavisnosti u Americi i borbom Srba na Balkanu za oslobođenje i očuvanje svojih prava.

Daje opis njegovog velikog truda da se izbori za bolji život u Americi kroz težak fizički, duhovni ali i akademski rad.

Opisuje svoj put na Kembridž univerzitetu i univerzitet u Berlinu. Opisuje upoznavanje jednog od najvećih naučnika Nemačke Helmholza, Herca i Kirhofa.

Pupin opisuje putovanje rekom kroz Austrougarsku. Opisuje selo u kojem je rođen i priče koje je tokom odrastanja čuo od Srba koji su bili preživeli Austrijske ratove protiv Napoleona i Turaka.

Izdvojiću jedan citat iz njegove knjige koju je on napisao vezan za subinu zemlje koja ne ulaže u obrazovanje:

Али, нека се Бог смилује оној земљи која своју судбину поверава јефтиним наставницима са јефтиним научним оруђем у рукама!

Zar se ovo ne odnosi danas na modernu Srbiju, zemlju u kojoj nastavnik u školi ima manju platu nego prosečnu platu. Ma manju nego i medijalnu! Zemlju sa školama i univerzitetima slabo opremljenim laboratorijama ali odlično snabdevenim dobro opremljenim kockarnicama i kladionicama. Kakva budućnost čeka takvu zemlju?

Ja sam knjigu poslušao na iliaudia.com

Može se besplatno poslušati ovde (posle ulogovanja):

https://iliaudia.com/dashboard/book/88cba9f6-9551-45c2-82c4-16094b70bade

​

Pitanja u vezi metodike nastave istorije smatram važnim, ne samo za učenice već i za razvoj istoriografije, samim tim i odnosa društva prema prošlosti i daljem razvitku nacije. Za hronološki pristup prednost je da je jednostavniji, ne zahteva predznanje. Ipak, smatra se da je problem to što se onda fokus stavlja na memorisanju činjenica a ne na njihovom tumačenju. Kod tematskog programa smatram da su prednosti povezivanje i proučavanje tema koje se tiču"malog čoveka"(društvena, ekonomska i kulturna istorija) . Najveća mana mu je to da zahteva predznanje i da može zakomplikovati nečije razumevanje istorije. Za koji pristup bi ste se vi opredelili?

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5376610/srpstvo-dubrovnika.html

Историја 20. века (часопис Института за савремену историју)

Токови историје (часопис Института за новију историју Србије)

Војноисторијски гласник (часопис Института за стратегијска истраживања)

Историјски часопис (Историјски институт)

Историјски записи (Историјски институт Црне Горе)

Српски историјски часопис (Удружење историчара Републике Српске)

Зборник Матице српске за историју